ČUBRILO SE OBRATIO ŽENAMA! "Ako su vam HLADNE ruke i noge, uzmite malo OVOGA - odmah je TOPLIJE "

O značaju štitne žlezde govorio je doktor Dejan Čubrilo, koji je u emisiji "Blic Zdravlje", razbio neke mitove u vezi sa ishranom.

– Uvek kažem da je štitna žlezda "kolateralna šteta". Zaboravljamo da i njene ćelije, kao sve druge, imaju svoj metabolizam. Udružena je sa svojim bratom, tankim crevom, i sa starijom braćom, a to su jetra i žučna kesa. Dakle, svaki poremećaj jetre, žuči i tankog creva uticaće i na funkcije štitaste žlezde, odnosno poremetiti ih. A da ne govorimo o tome koliko manjak selena, cinka i joda utiče na to da ona nema snagu.

Selen i cink usmerili su tok razgovora ka drugoj temi, a to je suplementacija. Mnogi ljudi, pod pritiskom neverovatne marketinške kampanje na svim nivoima, konzumira vitamine, minerale i ostale suplemente često previše i pogrešno. Postoje različita mišljenja šta treba uzimati, koliko, kada...

– Po toj logici, čovek koji počne da vežba, koji hoće da živi zdravo ili da smrša, treba da krene sa šakom, da ne kažem kesom vitamina i minerala. Ali, to je potpuna besmislica. Vitamin C svakako nije loš, jedna tableta od 1000mg apsolutno neće štetiti u ovim zimskim mesecima, jer nam treba zaštita od virusa i infekcija.

Ali, najbolje bi bilo konzumirati kiseli kupus. Ne bilo kakav, već pravi, domaći, nepasterizovani, poručuje doktor Dejan Čubrilo. Nažalost, danas nam nije lako dostupan.

– Često čujem kako govore da nemaju vremena da kuvaju i ne znam šta da kažem na to. Dok nema krčkanja i pravog kiselog kupusa, u kući nema ni zdravlja, a ni zajednice. Mora da se kuva. Detoks sokovi zimi i sirove namirnice – nikako, to hladi telo. Kiseli kupus u sebi ima probiotske kulture, one su sad tema broj jedan u svetu. Ako uzimate kiseli kupus – pravi, domaći, ne onaj iz prodavnice – to je sjajan izvor vitamina C i probiotskih bakterija (bez kojih nema zdravlja creva). Pa, ko je nekad po selima imao limun, grejpfrut, bananu, avokado?

Ali, kako u današnjem brzom i haotičnom načinu života pronaći dovoljno vremena za kvalitetno kuvanje? Doktor Čubrilo ima predlog:

– Možete uveče, dok gledate film, da krčkate par sati: stavite u lonac malo povrća, malo minerala, parčence mesa, slaninice, krompira... Slanina? Da, apsolutno! Nažalost, danas smo doveli žene na pogrešan put tim savetima da ne treba jesti pet, šest sati. Tu se vraćamo na priču o metabolizmu – kada ćelija ima dovoljno masti i šećera, šećer tu mast sagori i stvaraju se energija i toplota. Ako zimi ne uzimate masti, nego detoks sokove, telo će vam biti hladno, nećete imati energije, a neće biti ni načina da se naprave hormoni: estrogen, progesteron, vitamin D, kortizol...

Ali, slanina je za mnoge bauk. Trezor masti, reći će, zaboravljajući da je puna esencijalnih sastojaka koji su neophodni za održavanje imunog sistema, da je odličan izbor korisnih masti, vitamina i minerala, i da su stari ljudi nekad s razlogom govorili da je ona melem za pluća.

– Kad me pitaju da li mogu da pojedu jednu kockicu čokolade, odgovorim da ja pojedem celu crnu čokoladu u toku dana. Fora je u dozi. U osam ujutru uzmem jedan red, u podne drugi, u pet treći... Jedem na sat i po do dva, to je taktika. Ne zaboravite: svaki obrok – jedna hemijska reakcija. Ako ishrana nije redovna, to je pogrešno. Uzeću, recimo, tri slajsa slainine, pet čvaraka sa glutenskim hlebom – to će se provariti, a ja ću dobiti mast, koja će doći do ćelije, sagoreti mast i dati mi toplotu. Govorim ženama: čim imate hladne noge ili ruke, to znači da niste dovoljno jele. Lepo napravite eksperiment: uzmite malo slanine ili čvaraka, odmah će vam biti toplije – poručuje doktor Dejan Čubrilo.

(Espreso/blic žena/prenela PV)